Nedelja, 05. novembar
    U nedelju ujutru, opet smo se našli se veselim Negotincima i krenuli put Vratne oko 8 sati. Zaustavili smo se na momenat i izašli da sa jednog vidikovca slikamo hidro-centralu Đerdap 2. U Vratni smo prvo obišli manastir,

a zatim krenuli kroz kanjon reke Vratne.

Kanjon

Tu je priroda pokazala svoje vrhunsko umeće u klesanju kamenih mostova, kapija (prerasta ili previsa) iznad reke. Pejzaž je zaista nestvaran, sa tim ogromnim, visokim kamenim lukovima, visokim oko 30m.

Popeli smo se i iznad prerasta i odatle opet slikali neverovatne prozore tih kamenih gromada. Obišli smo dve kapije, a treću (koja je malo udaljena) ostavili smo za neku drugu priliku. Pre ulaska u autobuse, domaćini su nam opet pripremili iznenadjenje u vidu kompota sa jabukama koji je imao ukus i miris vina! Sigurna sam da to nikada niste probali! Greje i opija... Fotogafisanje i nazad ka Negotinu.

Zajednička fotografija

Pre ulaska u grad, na kratko obilazimo i manastir Bukovo. Posle kraćeg snabdevanja i utovarivanja pečenog jagnjeta u negotinski kombi, krenuli smo ka selu Rajac i čuvenim Rajačkim Pimnicama. To je pravi kameni grad vina, kompleks nastao pre dva veka isključivo sa namenom proizvodnje, čuvanja i nege prirodnih rajačkih vina, proizvedenih od grožda sa blagorodnog rajačkog vinogorja.

Kameni grad

Kameni grad

Kuće su gradjene od kamena, debelih zidova i sve imaju podrume delimično ukopane u zemlju. Obišli smo nekoliko podruma i probali vino.

Pijmo!

Koje li je bolje?

...a tu je i slaninica...

Na kraju, završili smo u jednoj od tih kuća, gde su nas domaćini opet sačekali sa ručkom, vinom, gitarom, osmehom i pesmom.

Osmeh

Naše druženje potrajalo je oko tri sata. Pili smo to čuveno rajačko crno i belo vino, slušali dirljive stihove naše Ružice, posvećene mladosti i Krajini, nečije oči su i zasuzile, ali smo bar na tren zaboravili sve što nas muči i potpuno utonuli u tu toplu, veselu i zagrejanu atmosferu. Sa osmesima na licima, izašli smo u prohladnu noć, spakovali se u minibus, mahnuli veselim i preljubaznim domaćinima i krenuli ka Beogradu. Put nam je obasjavao mesec, dok smo zamišljeni i setni, a opet srećni i ispunjeni predivnim utiscima, napuštali te krajinske predele, u koje ćemo se sigurno i što pre vratiti. Beograd nas je sačekao tmuran i kišovit...

Subota: dužina ture 19 km, savladana visina 750 m, 7 sati hoda, 23 učesnika.

Beograd, 07. novembar 2006.

vodja puta: Milan Lončar izveštaj: Marija Petrivić (uz konsultacije sa vodjom puta) fotografije: Marija Petrović PD Pobeda, Beograd